“Kad se VRACAS u bolnicu?” pitao me Matori pre neki dan…. “…ono kad su me prosli put PUSTILI kuci…” objasnjavam ja drugarici…
Ne vredi, onih 75 dana je nastelovalo moj mozak na “zivot tamo” a ne kod kuce. Sad sve to treba vratiti na staro, sto pre. A kako kad se i dalje osecam kao gost ovde, kao ukras. Nista maltene ne mogu sama, spavam u Zapcevoj sobi, ko turista neki…Bakana se odomacila, pa ni po kuhinji, ostavi, plakarima vise ne znam gde sta stoji…. Ne zna ni Matori, al nije vise znao ni dok sam ja bila “gazdarica na kucu” 😀
Danas idem na V ciklus terapije….Svesno sebi i drugima ponavljam da IDEM i da cu se brzo VRATITI kuci…. A onda sam vec mnogo blize toj osmoj, nego onoj davnoj, prvoj!
NAŠI DANI 