Iscekivanje

Lako se covek navikne i na ono lose. Sve udjes u rutinu, pratis utabanu stazu, iscekujes, osluskujes…. pa i kad je dobro, opet ti je nekako cudno, neocekivano, ne znas da se opustis i da uzivas…. sve brojim dane, pa nisam sigurna sta sam izbrojala – sad ce malaksalost, sad ce bol u crevima, sad ce pad leukocita….. Posle V ciklusa, sve lakse nego pre, a ja strepim … Tesko je vreme napolju, prsti me ponekad jedva slusaju, trne sve, al guram kroz dan, pa dan po dan…. Idemo napred…..

Zvao me je i Matori danas sa posla da vidi koji datum da prijavi za godisnji odmor ove godine 🙂 Rekoh, bez razmisljanja, SEPTEMBAR! Vec vidim – Zlatar, nas dvoje i Pile (Zabac moze malo da se tinejdzerski iskulira od nas), setnje kroz sumu, zdrava hrana, svez vazduh, jacanje krvne slike…..

Krenuh i sa kuvanjem, to me trenutno ispunjava! Posebna zelja mi je da, zbog sebe same, proucim raw slatkise u kucnoj radinosti. A imam jos mnogo toga na TO-DO listi: Pile da skine pelene, sredjivanje terase…..