Ljubav na usta ulazi

Poslednji dan juna – vreme da konacno pustim u akciju “meal planning” ili ti priprema jelovnika za naredni period, par dana, nedelja, ceo mesec… Izvadih stare kuvare, iscepkane recepte iz casopisa, pinovane strane i domace gurmanluke i krenuh u sastavljanje spiska jela i spiska za kupovinu. Nimalo lak posao, Matori jede za trojicu, Zabac je vec iskusni necejed, samo Pile jede “i muvu u letu”…. Ukrstiti to sa sezonskim i lokalnim namirnicama je ogroman poduhvat, ali mu se ja radujem 🙂

Inace, trenutno mi se mota po glavi nesto sto sam skoro procitala na netu: JEZIK LJUBAVI! Naime, postoji navodno pet nacina na kojih neko “iskazuje” ili “prima” ljubav:

#1 – kvalitetno provedeno vreme

#2 – pohvale ili odobravanja

#3 – darivanje

#4 – usluge

#5 – fizicki dodir

Vecina nesuglasica (medju partnerima, clanovima porodice, prijateljima i sl) poticu usled neusgladjenosti tih jezika, odnosno, kada ljubav iskazujemo na onaj nacin na koji zelimo da je primimo a to ne bude u skladu sa potrebama/jezikom onoga kome tu ljubav upucujemo. Zamislih se nad tim…. moracu ozbiljno da provucem tu temu, onako nehajno, Matorom…. Nisam cak ni za sebe sigurna kojim “jezikom govorim”…. Znam da najmanje “padam” na poklone, mozda najpre na kombinaciju 2/4/5 – “divan ti je rucak, ljubavi *zagrljaj*, daj da ja operem sudove” 😀

A sto se Matorog tice, gotovo sam sigurna da kod njega ukusan rucak cuda cini – definitivno ima istine da ljubav na usta ulazi!

Komplikacije i sta sa njima

V ciklus ispade neocekivano nepredvidiv a finish je bio posebno efektan: temperatura 38,5 u subotu prepodne, leukociti iznad gornje granice i smestaj u intenzivnu negu interne bolnice u UC. Naravno, cim sam legla i cim su mi prikljucili antibiotik intravenski moja temperatura je nestalaa leukociti se unormalili!!! Odlezah tako 30h pored mnogo tezih bolesnika i u realnom riziku da ko-zna-sta pokupim, svesna potpune banalnosti situacije jer me je svako malo neko od osoblja pitao sta ja tu radim i sto uopste lezim.

U ponedeljak sam presla na hematologiju, konacno poznato okruzenje, maltene ko da sam kuci svojoj dosla. Naravno, mojoj cenjenoj povisenoj temperaturi ni traga ni glasa. Ja odlicno, hvala na pitanju. Smestise me u sobu (iako su me onako, na nevidjeno, planirali za intenzivnu), drage poznate i nepoznate cimerke, krevet do prozora, turske serije na tv-u (neverovatno, nisam znala da ih toliko ima tokom dana, mada meni sve zvuci kao jedna, neprekidna), sestre, servirke, cistacice……samo dr nigde! Bolovanja, simpozijumi, sta li je vec, uglavnom, odlezah ja tako jos 3,5 dana na hematologiji, naprimah se antibiotika i, jer moram biti potpuno “zdrava” za VI ciklus, pustise me kuci da se odmorim do ponedeljka pa onda sve ispocetka….. Kao da se ova nedelja nije ni desila!

Jun kroz moj prozor

Srecan nam JUN!!! Dobro nam dosao posle najduzih pet meseci IKAD!

Jesam li bese rekla da mi je posle V ciklusa sve lakse? Stvarno? UZAS JEDAN prethodnih 5-6 dana. Neverovatan pad krvne slike, ma do 0.07 su mi neutrofili spali. Svaka koscica na telu me je bolela, posebno oko drena, nisma mogla da udahnem vazduh punim plucima, sve nesto na sitno. A dijareja…. uffff…. da ne pominjem…. Jednu noc mislim da nisam ni spavala, provela sam je u toaletu, sa pauzama plakanja i jecanja, glave zarivene u jastuk da muske ne probudim. Iz sobe dva puna dana nisam ni izasla, nemam pojma sta su i kako radili bez mene…..

Sad se oporavljam i docekujem ovaj juni na putu ka VI ciklusu i stabilnih desetak dana pre istog. Treba da vidim silne drugarice sa kojima se mesecima vec dokuckavam. I jednu bebu, sto ima jedva mesec dana. Piletova najnovija drugarica 🙂

Btw, ponovo smo poceli sa radovima na kuci. Matori me je konacno ozbiljno shvatio da moramo da se odselimo iz grada…. hiljadu i jedan razlog….. za pocetak maturanti koji od polovine maja i tokom juna larmaju do besvesti nama pod prozorom (verovatno nisu toliiiiiko glasni, ali se zvuk cudno prostire, pa se cuju kao da su mi u sobi)….. pa onda tramvaj i “sledece stajaliste……..”…. pa saobracaj….. vecito svetlo, cak i nocu…. pa manjak privatnosti a visak smoga…… Valjda ga je ovaj moj podstanar podsetio da bi bas bilo lepo da gledamo u zeleno i imamo dvoriste…. i onda mozda i nekog kucnog ljubimca jednog dana…. Snovi za sada, ali idemo polako ka njima….. kao i moje ozdravljenje, sve je realnije i blize 🙂