Zbogom pelene!

DA! Konačno smo diaper-free porodica! Nema više ojedene guze, upaljene piše, prepune kante za djubre, presvlačenja pelena u parku na klupi, vucaranja ogromne torbe… Završili smo sa “u-5-do-12” kupovinom pelena i vlažnih maramica…. Iz kućnog budžeta izbacili smo veoma krupnu stavku, ako se uzme u obzir da je Pile mesečno piškio na minimum 2000 din….

Počelo je neslavno, letos…. On zreo za gaćerone, al Bakana nije….a ni bebisiterka…..a očigledno ni ja….. Nekoliko puta smo pokušavali: dva dana piškanjcije po stanu, mokrih gaća, parketa, tepiha, kreveta, stolica…..jedna kakanjcija u šorts (i pod i majicu i ….. uhhhhh, ne želim ni da se podsećam gde je toga sve bilo), moj mini nervni slom, Bakanina popustljivost i eto nas nazad na početku…. tj. Pileta u pelenama!!! Tri takva ciklusa i moj malac je bio načisto zbunjen 😦

Naravno, nakon prelepog septembra i neočekivano toplih nedelju dana na Zlataru, kod nas su stigli hladni dani. A u kućni plan i program definitivno odvikavanje od pelena! Sjajan tajming, nema šta!!!

Prva tri dana je delovalo potpuno beznadežno. Pile je piškao neprekidno, potpuno nepredvidivo, bez ikakve reakcije na baricu koju pravi. Slivalo se niz nogu, natapalo sve oko njega dok je on za to vreme bio potpuno neprisutan mozgom….Čak i kad bih mu pokazala prstom, trudeći se da, kao, tome ne pridajem bog-zna-kakvu-važnost, mrzelo ga je i da pogleda, a kamoli da se zapita šta tu treba da se uradi drugačije. Napamet smo naučili “Miška Piška” i “Kakagrad”, kupili nošu u željenoj boji, pronašli gomilu donjeg veša, što novog, što nasledjenog….pomaka nije bilo! U ta tri dana JA sam uspešno “nahvatala” jednu piškanjciju u nošu, pa smo skakali od sreće, pljeskali rukama, vikali “Bravoooooo” i svečano udelili lizalicu zbunjenom Piletu. To je bila kobna greška! Narednih par dana je uporno plakao za slatkišima i objašnjavao “Neće piški, samo lizalica!” 😀

Nakon sedam dana provedenih u kućnom pritvoru (što je daleko zabavnije od komplet upišanog deteta u parku) nešto je kvrcnulo…. prvo u mojoj a zatim i u njegovoj glavi. Ja sam prelomila da se oko barica ne nerviram, a on da mu je udobnije da obavi sve što treba tamo gde treba 🙂

Par korisnih saveta koje pokupih kojekude na internetu a pokazali su se kao odlični:

  • dete je najbolje držati što laganije obučeno, po mogućstvu gole guze! Skidanje gaćerona/šortsa/trenerke u momentu kad vodica krene da natapa tkaninu je već “prošao voz”. Savet usvojen tek četvrtog dana 😀
  • treba im malo vremena da se naviknu na sedenje na noši…. pardon, ne sedenje, OBAVLJANJE radnje na istoj je izazov! Pile je sedeo satima, bez uspeha, a onda ustajao i vršio br1 pola metra od “prestola”!!! Za br2 je ipak morao da se sakrije iza fotelje….ili u ostavu……ili na terasu…..svakako negde dalje od naših pogleda. Uspeh je počeo da nam se smeši kad sam rešila da ga držim za ruku i “čuvam strah”…. Napredni oblik istog je sinhrono obavljanje radnje u toaletu 🙂 Svakako, i za to mi je bilo potrebno par dana da prihvatim kao ideju.
  • mito i korupcija! Birati ga pažljivo i promišljeno!!!! Lizalice, čokoladne bananice, sokići…. sve ono što mu inače ne bih baš tako olako uvela u jelovnik sad je delovalo kao sjajna ideja…. Veoma brzo se ispostavilo da je tvrdoglava škorpijica mudrija od svih nas…. Nema ničeg smešnijeg (ali i poražavajućeg istovremeno) od komplet obučenog al upišanog klinca koji tapše oduševljeno, sam sebi, i traži nagradu jer je, je l te, piškio! Gde i kako, to mu je bilo kompletno nebitno 😀 Srećom, lizalice su zanimljive 2,4 sekunde, nakon čega smo ih pronalazili zalepljene na raznoraznim mestima po stanu….
  • mašta  (može svašta)….naročito kod naprednog tečaja: piškenje napolju! Ogroman otpor da se zapiški drvo mi je bio komplet nejasan, ali smo ga savladali pričom kako je drvo zahvalno kad se popiški…. Sad je potpuni hit što uredno imitira drvo i kaže “Hvalaaaaa” kad to obavi napolju….
  • znakovi pored puta 😀 trebalo mi je par dana da ukapiram da možda još nije dovoljno zreo za “mama, piški mi se!” ali je svakako sposoban da signalizira: prekrštanjem i uvijanjem nogu, držanjem za guzu ili pišu, besomučnim trčanjem, skakutanjem i sl. Čim sam to uvrstila u deo rituala, sve je postalo mnogo lakše, i meni i njemu.
  • NEMA ODUSTAJANJA! NIKAKO! Svako dete ukapira, kad tad! Tri nedelje nakon početka “odvikavanja” delovalo mi je kao da je to sa pelenama bilo u nekom prošlom životu! Naravno, desi se ponekad da se zaigra i zaboravi, pa obavi piškanjciju gde ne treba, ali generalno, stvar je ukapirana! Sad već sam odlazi u kupatilo, uzima nošu i jedino još traži pomoć oko skidanja (zima, slojevi….), ali sve ostalo je potpuno savladao. Toliko savladao da pokušava i sam da isprazni sadržaj noše u wc šolju 😀

Sad bih naravno trebalo da kažem kako je sve piece of cake i da smo ovo mogli odavno…. Iskreno, mislim da nismo, da smo sve uradili baš kako i kada treba! Pardon, kad je Pile rešilo da treba 🙂

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s