Bolnička hrana i kako je izbeći

Posle dve godine se neke stvari nauče…. prostudiraju detaljno….apsolviraju….doktoriraju, ako treba.

Prodjoh nekoliko klinika….i valjda zajedničku kuhinju.

Jedina poruka ovoj državi: žali bože bačenih para na hranu ovde.

Ovo je sramotno. Toliko se hrane baci na kraju dana da prosto ne verujem da je iko ovome ma i sekund vremena posvetio. Utisak da je sve neosmišljeno i neizbalansirano. Dani mrmota….svaki ponedeljak je isto, svaki utorak….. A postoji nutricionista, jedino ne znam koliko i šta uopšte odlučuje u celom ovom zdravstvenom haosu….

Doručak:

  • sendvič sa puterom, najslanijom šunkom i narendanim kačkavaljem i krastavcem u tragovima. Jestivo!
  • kačamak – bez ukusa i sa komadom belog sira. za nas sa lošim crevima i potencijalnim dijarejama izbačen kao opcija….
  • rol viršla?!?!?
  • jaje, integralna kifla i žuti sir…. fali nešto, išta da “poveže” sve to
  • ekspandirana kajgana iz rerne -to mu valjda dodji jaja i prašak za pecivo….dodaju u to beli sir i komadine šunke i sve zajedno em nema nikakav ukus, em je hladno….. nekako osećaj kao da se jede vileda sundjer….
  • palačinke od heljde sa marmeladom od šipka. Jestivo mada žilavo i hladno …..
  • hleb, puter i marmelada, ona gorepomenuta. Jestivo!

Ručak:

  • grašak/boranija – hladno, gusto, samo skuvano, onako, sa nekim sumnjivim, žilavim mesom….može da se pojede, ali bukvalno je samo u kategoriji “jestivo”….
  • sladak kupus sa parčetom mesa….pardon, PALAMAROM mesa….serviran uz viljušku, pa kako se ko snađe…. hladno, nadima…..
  • pire i barena šargarepa (bez ukusa i hladno/mlako) sa potpuno anemičnim, gumiranim batakom….. ovo od prošle godine ne uspevam ni da pogledam….
  • prženi oslić i pilav….. veoma ukusno i veoma jestivo i jedan od normalnih ručkova
  • klot pasulj – meni omiljeni, neki se i žale, ali od ponude jedno od retkih jela kojima se obradujem
  • makaroni sa mesom – Bože! kao splačine da donesu….. raskuvani makaroni, hladni sa nečim što bi se, u nekom moćda toplijem stanju moglo nazvati prelivom od mesa….. jezivo, ružno, nejestivo…..
  • punjene tikvice/paprike. Jestivo, ukusno, u rangu sa oslićem i pasuljem!

Večera:

  • oh…. sve grđe jedno od drugog….. dakle…. jaje, bela kifla i najgrđa pileća pašteta sa gomilom aditiva…..može da se savlada, ali čemu baš?
  • “pogačice sa sirom”, tačnije leba sa leba, jer nit sira nit jestivog testa
  • oni makaroni od ručka
  • pita sa mesom/sirom/spanaćem…..suva i masna tako da se ulje cedi sa njih u tanjir….
  • i ko zna šta još jer ja večeru baš baš izbegavam

Savet za boravak ovde, preživljavanje i održavanje kilaže makar na početnoj je da imate nekoga iz Beograda koji će vas snabdevati klopom svakodnevno…… ili da se snabdete nenormalno velikim količinama keksa i grickalica da pokriju doručak i večeru, a ručak nekako savladati….. Jedan od komšija je silazio dva puta dnevno u lokalni restoran, na pristojno jelo….

Ja, od ostalih, a polunormalnih varijanti, smislih dečije paštete koje nemaju aditive (koliko sam uspela da iskopam Patelina Junior i Carnex Smazalica)…. i Quicky supice koje su pune aditiva, ali su tople i zasite prazan stomak, bar malo…..

Al za njih vam treba kuvalo 🙂

A to otvara čitavu novu temu………..

Sitni problemi i krupne terapije

Nedelja treća u bolnici se završila. Vezano treća. Ona kad kući ne odem i decu ne vidim eto toliko dana. Onda kad je Pile ljuto na mene i neće da priča telefonom. Onda kad se i zabrojim oko broja 15 pa osvestim ko zna kad….

Ovaj put sam stigla na jaču (uvod u “možda ćemo transplantaciju na kraju ovog ciklusa”) terapiju koju ću ja “sigurno odlično da izdržim jer sam mlada i jaka”… I to je bilo to. Opis i najava onoga što me čeka…

Ono što mi nisu rekli je da ću se od ove terapije “odjaviti” i da neću prepoznati ni Bakanu ni Matorog kad dođu da me obiđu treći dan….

Ono što mi nisu rekli je da ću biti u snu iz koga neću znati da se probudim, toliko da ću još danima da budem nesigurna šta je san a šta tačno java…

Ono što mi svakako nisu rekli je da je očekivani pad krvne slike takav da ću i dan 14. od terapije biti u bolnici sa mizernim parametrima….sve je spalo!

Leukociti 0,1 …. Hemoglobin 78….. Trombociti 12……

Biohemija kao da ne jedem ništa – a jedem….

Bar poslednjih 5 dana….. 🙂

 

Ono što su rekli, a ja definitivno ignorisala, je da će kosa opasti….

I jeste – za dan!!!!

Od guste, kovrdžave kose ostadoše dva tri pramička….

Kao ludi naučnik sam 😀

 

Od ostalih sitno-krupnih problema izdvajam:

… da su mi malko bocnuli pluća dok su ugradjivali venski katetar, pa smo to snimali na rentgenu svakodnevno + sam ležala na desnom boku danima – rekao grudni hirurg…

… da sam napravila sebi plikove termosom na ledenim nogama…. pa sad ne smem na noge dok to ne prodje – rekao plastični hirurg…..

… da me noge nestvarno bole jer su pre tri nedelje izbacili i moje neurološke lekove – rekli hematolozi 😀 …..

 

 

I tako…..

Sitni problemi i krupna terapija….

Još da saznam koji je ovo protokol….

I da jednog dana zapišem šta sam tačno, tokom dejstva terapije, sanjala….

Jer šteta da ostane samo u mojoj glavi 😀