Nedelja treća u bolnici se završila. Vezano treća. Ona kad kući ne odem i decu ne vidim eto toliko dana. Onda kad je Pile ljuto na mene i neće da priča telefonom. Onda kad se i zabrojim oko broja 15 pa osvestim ko zna kad….
Ovaj put sam stigla na jaču (uvod u “možda ćemo transplantaciju na kraju ovog ciklusa”) terapiju koju ću ja “sigurno odlično da izdržim jer sam mlada i jaka”… I to je bilo to. Opis i najava onoga što me čeka…
Ono što mi nisu rekli je da ću se od ove terapije “odjaviti” i da neću prepoznati ni Bakanu ni Matorog kad dođu da me obiđu treći dan….
Ono što mi nisu rekli je da ću biti u snu iz koga neću znati da se probudim, toliko da ću još danima da budem nesigurna šta je san a šta tačno java…
Ono što mi svakako nisu rekli je da je očekivani pad krvne slike takav da ću i dan 14. od terapije biti u bolnici sa mizernim parametrima….sve je spalo!
Leukociti 0,1 …. Hemoglobin 78….. Trombociti 12……
Biohemija kao da ne jedem ništa – a jedem….
Bar poslednjih 5 dana….. 🙂
Ono što su rekli, a ja definitivno ignorisala, je da će kosa opasti….
I jeste – za dan!!!!
Od guste, kovrdžave kose ostadoše dva tri pramička….
Kao ludi naučnik sam 😀
Od ostalih sitno-krupnih problema izdvajam:
… da su mi malko bocnuli pluća dok su ugradjivali venski katetar, pa smo to snimali na rentgenu svakodnevno + sam ležala na desnom boku danima – rekao grudni hirurg…
… da sam napravila sebi plikove termosom na ledenim nogama…. pa sad ne smem na noge dok to ne prodje – rekao plastični hirurg…..
… da me noge nestvarno bole jer su pre tri nedelje izbacili i moje neurološke lekove – rekli hematolozi 😀 …..
I tako…..
Sitni problemi i krupna terapija….
Još da saznam koji je ovo protokol….
I da jednog dana zapišem šta sam tačno, tokom dejstva terapije, sanjala….
Jer šteta da ostane samo u mojoj glavi 😀
NAŠI DANI 