Bolnička hrana i kako je izbeći

Posle dve godine se neke stvari nauče…. prostudiraju detaljno….apsolviraju….doktoriraju, ako treba.

Prodjoh nekoliko klinika….i valjda zajedničku kuhinju.

Jedina poruka ovoj državi: žali bože bačenih para na hranu ovde.

Ovo je sramotno. Toliko se hrane baci na kraju dana da prosto ne verujem da je iko ovome ma i sekund vremena posvetio. Utisak da je sve neosmišljeno i neizbalansirano. Dani mrmota….svaki ponedeljak je isto, svaki utorak….. A postoji nutricionista, jedino ne znam koliko i šta uopšte odlučuje u celom ovom zdravstvenom haosu….

Doručak:

  • sendvič sa puterom, najslanijom šunkom i narendanim kačkavaljem i krastavcem u tragovima. Jestivo!
  • kačamak – bez ukusa i sa komadom belog sira. za nas sa lošim crevima i potencijalnim dijarejama izbačen kao opcija….
  • rol viršla?!?!?
  • jaje, integralna kifla i žuti sir…. fali nešto, išta da “poveže” sve to
  • ekspandirana kajgana iz rerne -to mu valjda dodji jaja i prašak za pecivo….dodaju u to beli sir i komadine šunke i sve zajedno em nema nikakav ukus, em je hladno….. nekako osećaj kao da se jede vileda sundjer….
  • palačinke od heljde sa marmeladom od šipka. Jestivo mada žilavo i hladno …..
  • hleb, puter i marmelada, ona gorepomenuta. Jestivo!

Ručak:

  • grašak/boranija – hladno, gusto, samo skuvano, onako, sa nekim sumnjivim, žilavim mesom….može da se pojede, ali bukvalno je samo u kategoriji “jestivo”….
  • sladak kupus sa parčetom mesa….pardon, PALAMAROM mesa….serviran uz viljušku, pa kako se ko snađe…. hladno, nadima…..
  • pire i barena šargarepa (bez ukusa i hladno/mlako) sa potpuno anemičnim, gumiranim batakom….. ovo od prošle godine ne uspevam ni da pogledam….
  • prženi oslić i pilav….. veoma ukusno i veoma jestivo i jedan od normalnih ručkova
  • klot pasulj – meni omiljeni, neki se i žale, ali od ponude jedno od retkih jela kojima se obradujem
  • makaroni sa mesom – Bože! kao splačine da donesu….. raskuvani makaroni, hladni sa nečim što bi se, u nekom moćda toplijem stanju moglo nazvati prelivom od mesa….. jezivo, ružno, nejestivo…..
  • punjene tikvice/paprike. Jestivo, ukusno, u rangu sa oslićem i pasuljem!

Večera:

  • oh…. sve grđe jedno od drugog….. dakle…. jaje, bela kifla i najgrđa pileća pašteta sa gomilom aditiva…..može da se savlada, ali čemu baš?
  • “pogačice sa sirom”, tačnije leba sa leba, jer nit sira nit jestivog testa
  • oni makaroni od ručka
  • pita sa mesom/sirom/spanaćem…..suva i masna tako da se ulje cedi sa njih u tanjir….
  • i ko zna šta još jer ja večeru baš baš izbegavam

Savet za boravak ovde, preživljavanje i održavanje kilaže makar na početnoj je da imate nekoga iz Beograda koji će vas snabdevati klopom svakodnevno…… ili da se snabdete nenormalno velikim količinama keksa i grickalica da pokriju doručak i večeru, a ručak nekako savladati….. Jedan od komšija je silazio dva puta dnevno u lokalni restoran, na pristojno jelo….

Ja, od ostalih, a polunormalnih varijanti, smislih dečije paštete koje nemaju aditive (koliko sam uspela da iskopam Patelina Junior i Carnex Smazalica)…. i Quicky supice koje su pune aditiva, ali su tople i zasite prazan stomak, bar malo…..

Al za njih vam treba kuvalo 🙂

A to otvara čitavu novu temu………..

Sta c’mo jest’ ove nedelje

Volim da kuvam…. Bas volim…. Oporavljam se ljusteci, seckajuci, dinstajuci, njuskajuci u svaku serpu na sporetu. Slano, slatko, dorucak, rucak, vecera…. I nista mi nije tesko… Przenice – moze! Palacinke – moze! Grcka musaka – caskom! Ispunjavam zelje i, kazem, nije mi tesko…. A rekoh vec, neki jesni a neki probirljivi 😀

Ipak, kako bih stigla ista drugo osim kulinarskih momenata, moram racionalizovati sve, imati plan i program. A kad u jednacinu ubacim i realnost da su finansije i vreme za nabavke kod nas krajnje ogranicene kategorije, na scenu stupa NJ.V. Meal Planning…. Po naski: sta cemo jesti sledece nedelje?!?

Dorucak, milina….. jaja, przenice, muffini, palenta, griz, popara, ‘leba+masti+aleve ili puter i med/dzem :D:D:D Kad je skolarac prepodnevna smena, mogu i keks i caj da prodju. Pa cak i smrznuto pecivo, brzinski spremljeno u rerni u hladna zimska jutra.

Sto se ruckova tice, tu je stvar jos jednostavnija. Za taj obrok sam sama sa decom, Pile jede sve (srce moje) a za Zapca se lako smunji – neka pasta ili belo meso sa kuskusom ili pirincem…..

Ali vecera…… Ima tu mnogo toga sto valja uzeti u razmatranje, nije to bas tako nasumicno, niti pitanje, niti smislen odgovor. Prvo – odredjeni smo godisnjim dobima i sezonskim namirnicama po pijacama. Drugo – kad bih ih pustila, jeli bi samo vesalice i pomfrit…. plus luk kao prilog. Zabac i cokoladu. Trece – sve to bi jeli u nenormalnim kolicinama.

Dakle, mora postojati sistem. I to da svima odgovara: muski da se ne mrste na odabir hrane, ja da sebi olaksam sve faze pripreme hrane, od plana do realizacije. Ono sto sam uspela da smislim je da tokom nedelje pravim 6 rucko/vecera max, i to po sledecim kategorijama:

  1. veggie ili vecera bez mesa (socivo, leblebije, prazni pasulji, graskovi i sl)
  2. sarme, dolme, musake…. (punjeno, redjano, letnje, zimsko….)
  3. meso + prilog + salata (i supa obavezno)
  4. vece internacionalne klope (siroko: italijanska, kineska, grcka, meksicka….)
  5. corbasti dan (paprikasi, gulasi, pasulji, kupusi…..nesto na kasiku, svakako)
  6. riba ili plodovi mora (ovo cemo najteze, mnogo se opiru, al za pocetak moze skusa sa rostilja iz lokalne mesare :D)

Sedmi dan je dan ostataka, tj rezervni dan za odlaske kod baba, klopu napolju, gruckanje keksa ako nam bas dodje …..

Plus jedan slatkis nedeljno, svakako….. Ili i dva, ako zasluze 🙂

 

Ljubav na usta ulazi

Poslednji dan juna – vreme da konacno pustim u akciju “meal planning” ili ti priprema jelovnika za naredni period, par dana, nedelja, ceo mesec… Izvadih stare kuvare, iscepkane recepte iz casopisa, pinovane strane i domace gurmanluke i krenuh u sastavljanje spiska jela i spiska za kupovinu. Nimalo lak posao, Matori jede za trojicu, Zabac je vec iskusni necejed, samo Pile jede “i muvu u letu”…. Ukrstiti to sa sezonskim i lokalnim namirnicama je ogroman poduhvat, ali mu se ja radujem 🙂

Inace, trenutno mi se mota po glavi nesto sto sam skoro procitala na netu: JEZIK LJUBAVI! Naime, postoji navodno pet nacina na kojih neko “iskazuje” ili “prima” ljubav:

#1 – kvalitetno provedeno vreme

#2 – pohvale ili odobravanja

#3 – darivanje

#4 – usluge

#5 – fizicki dodir

Vecina nesuglasica (medju partnerima, clanovima porodice, prijateljima i sl) poticu usled neusgladjenosti tih jezika, odnosno, kada ljubav iskazujemo na onaj nacin na koji zelimo da je primimo a to ne bude u skladu sa potrebama/jezikom onoga kome tu ljubav upucujemo. Zamislih se nad tim…. moracu ozbiljno da provucem tu temu, onako nehajno, Matorom…. Nisam cak ni za sebe sigurna kojim “jezikom govorim”…. Znam da najmanje “padam” na poklone, mozda najpre na kombinaciju 2/4/5 – “divan ti je rucak, ljubavi *zagrljaj*, daj da ja operem sudove” 😀

A sto se Matorog tice, gotovo sam sigurna da kod njega ukusan rucak cuda cini – definitivno ima istine da ljubav na usta ulazi!