Sta c’mo jest’ ove nedelje

Volim da kuvam…. Bas volim…. Oporavljam se ljusteci, seckajuci, dinstajuci, njuskajuci u svaku serpu na sporetu. Slano, slatko, dorucak, rucak, vecera…. I nista mi nije tesko… Przenice – moze! Palacinke – moze! Grcka musaka – caskom! Ispunjavam zelje i, kazem, nije mi tesko…. A rekoh vec, neki jesni a neki probirljivi 😀

Ipak, kako bih stigla ista drugo osim kulinarskih momenata, moram racionalizovati sve, imati plan i program. A kad u jednacinu ubacim i realnost da su finansije i vreme za nabavke kod nas krajnje ogranicene kategorije, na scenu stupa NJ.V. Meal Planning…. Po naski: sta cemo jesti sledece nedelje?!?

Dorucak, milina….. jaja, przenice, muffini, palenta, griz, popara, ‘leba+masti+aleve ili puter i med/dzem :D:D:D Kad je skolarac prepodnevna smena, mogu i keks i caj da prodju. Pa cak i smrznuto pecivo, brzinski spremljeno u rerni u hladna zimska jutra.

Sto se ruckova tice, tu je stvar jos jednostavnija. Za taj obrok sam sama sa decom, Pile jede sve (srce moje) a za Zapca se lako smunji – neka pasta ili belo meso sa kuskusom ili pirincem…..

Ali vecera…… Ima tu mnogo toga sto valja uzeti u razmatranje, nije to bas tako nasumicno, niti pitanje, niti smislen odgovor. Prvo – odredjeni smo godisnjim dobima i sezonskim namirnicama po pijacama. Drugo – kad bih ih pustila, jeli bi samo vesalice i pomfrit…. plus luk kao prilog. Zabac i cokoladu. Trece – sve to bi jeli u nenormalnim kolicinama.

Dakle, mora postojati sistem. I to da svima odgovara: muski da se ne mrste na odabir hrane, ja da sebi olaksam sve faze pripreme hrane, od plana do realizacije. Ono sto sam uspela da smislim je da tokom nedelje pravim 6 rucko/vecera max, i to po sledecim kategorijama:

  1. veggie ili vecera bez mesa (socivo, leblebije, prazni pasulji, graskovi i sl)
  2. sarme, dolme, musake…. (punjeno, redjano, letnje, zimsko….)
  3. meso + prilog + salata (i supa obavezno)
  4. vece internacionalne klope (siroko: italijanska, kineska, grcka, meksicka….)
  5. corbasti dan (paprikasi, gulasi, pasulji, kupusi…..nesto na kasiku, svakako)
  6. riba ili plodovi mora (ovo cemo najteze, mnogo se opiru, al za pocetak moze skusa sa rostilja iz lokalne mesare :D)

Sedmi dan je dan ostataka, tj rezervni dan za odlaske kod baba, klopu napolju, gruckanje keksa ako nam bas dodje …..

Plus jedan slatkis nedeljno, svakako….. Ili i dva, ako zasluze 🙂

 

Ljubav na usta ulazi

Poslednji dan juna – vreme da konacno pustim u akciju “meal planning” ili ti priprema jelovnika za naredni period, par dana, nedelja, ceo mesec… Izvadih stare kuvare, iscepkane recepte iz casopisa, pinovane strane i domace gurmanluke i krenuh u sastavljanje spiska jela i spiska za kupovinu. Nimalo lak posao, Matori jede za trojicu, Zabac je vec iskusni necejed, samo Pile jede “i muvu u letu”…. Ukrstiti to sa sezonskim i lokalnim namirnicama je ogroman poduhvat, ali mu se ja radujem 🙂

Inace, trenutno mi se mota po glavi nesto sto sam skoro procitala na netu: JEZIK LJUBAVI! Naime, postoji navodno pet nacina na kojih neko “iskazuje” ili “prima” ljubav:

#1 – kvalitetno provedeno vreme

#2 – pohvale ili odobravanja

#3 – darivanje

#4 – usluge

#5 – fizicki dodir

Vecina nesuglasica (medju partnerima, clanovima porodice, prijateljima i sl) poticu usled neusgladjenosti tih jezika, odnosno, kada ljubav iskazujemo na onaj nacin na koji zelimo da je primimo a to ne bude u skladu sa potrebama/jezikom onoga kome tu ljubav upucujemo. Zamislih se nad tim…. moracu ozbiljno da provucem tu temu, onako nehajno, Matorom…. Nisam cak ni za sebe sigurna kojim “jezikom govorim”…. Znam da najmanje “padam” na poklone, mozda najpre na kombinaciju 2/4/5 – “divan ti je rucak, ljubavi *zagrljaj*, daj da ja operem sudove” 😀

A sto se Matorog tice, gotovo sam sigurna da kod njega ukusan rucak cuda cini – definitivno ima istine da ljubav na usta ulazi!