Polineuropatija od citostatika

Ne znam kad mi se ovo prikralo.

Bila sam ubedjena da sam super, samo jos da prodje PET scaner i ja sam na konju! Kraj godine, svodimo racune, duboko udahnem, uzmem vazduh i hrlim ka novoj godini, ostavljajuci sve lose u staroj…..

Danima oko PET-a su mi trnuli nozni palci. Levi vise od desnog, ali nisam tome preterano posvecivala paznje. Tri dana posle skenera isla sam po rezultate i napomenula svom hematologu da imam sve jace trnce u nogama pa me je poslala kod neurologa.

(Sto se tice rezultata PET scana, to je posebna prica, namerno je ostavljam za kasnije…..)

Sutradan sam vec bila na pregledu. Zakazani pregled u 12, na red sam stigla u 14h. Dr prespora, studenti na praksi, nervozni pacijenti u cekaonici….. Uglavnom, stigoh na red, udjoh, objasnih sta mi se desava…. Iscitavala je neku od otpusnih lista sa hematologije, pronasla vinkristin, rekla da se od njega javlja polineuropatija…. (Sta je uopste to, ja imam samo trnce…..?) … Uradila mi je i niz testova, a ja sam polako otvarala oci i suocavala se sa stvarnoscu…. refleksi u nogama – NEMA, ruke – TRESU SE, hod po liniji, nogu pred nogu – NE MOGU….., hodaj na prstima – ok, ajde na peta – NE MOGU 😦

Dg: Polineuropatija

Dalje analize: EMNG (“struja kroz iglice u misice, da provere gde je ostecenje, u nervu ili misicu, nije strasno, ali bolece…..”), rentgen kitchme (“da vidimo da nije neko ukljestenje”) i skener glave (“mora, zbog nestabilnosti, ali dobra si…..”)….

Izadjoh polu luda…. (cemu je doprinela i sizofrena dr “…. tako je moj ujak imao razne simptome i onda umro…..doduse imao je gorusicu i umro od srca…..” :O)…. sta sad, odakle krenuti, sad ce praznici….. Da li traziti drugo misljenje, novog neurologa, privatno?

Od tog pregleda, pre 2 nedelje, stigla sam do zakazanih svih planiranih pregleda. I do fizioterapeuta (moje veoma drage drugarice – i o tim tretmanima cu tek pisati), koji mi mnoooogoooo olaksava. I do mazanje ruske kreme “Sofija”, na bazi ekstrakta pijavice. I do novog neurologa.

A moje noge? Jezivo! Danima ne uspevam da opisem Matorom i Bakani kako se osecam. Oni me ne razumeju, pa ponavljaju: “Ma to su samo trnci, sta si sve prosla!” A ja placem….tonem ka depresiji, lagano…..Cekam da mi neko, iko, kaze “leci se”, al sve sto nalazim je “sa tim se zivi”….. porazava me cinjenica da sam do skoro mogla sve….hodala, cucala, bila maltene zdrav covek…..sad ne mogu ni tri koraka normalno da napravim a o penjanju uz stepenice bez pridrzavanja mogu samo da sanjam…..

Osecaj je jeziv….. imam utrnuta stopala, necije tudje noge, cimam se i klataram dok hodam, misici me ne slusaju, neke zile u tabanima me bole, stopala kao da su mi u gipsu (to je pravi opis), danas shvatih i da mi prejako svetlo smeta….. I sve to za samo dve nedelje….. Rapidno mi se stanje pogorsalo, a ne znam kako da to sve zaustavim…..kamoli kako da vratim onu zdravu sebe…..

 

A nova godina je tu, smeje mi se…..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s