Deca i karakter

Mnogo puta sam čula za decu sa teškim karakterom. Mnogo puta ih i susretala po igralištima, rođendanima, u vrtiću, školi. Čak i neka deca poznanika i prijatelja su mogla da se tako “označe”. Al sve je to nekako drugačije kad je to “neko tamo dete”….. Teškoće počinju kad shvatiš da u kući gajiš jedno takvo….. “Strong willed child”…..

Do skoro sam mogla da prodjem kao fenomenalna majka. Ovo starije je školski primer dobrog deteta (osim što je nekad “malo lenjiji”, što bi rekla Pčelica Maja), fin, kulturan, vaspitan…. Ono, što bi još moja baka rekla, krotko dete. Za njega je “ne” bilo “ne”, dovoljno ga je bilo izreći jednom i Žabac nije pravio pitanje oko toga, nije ispitivao granice. Štekeri, otvoren prozor, kuhinjska hemija….ništa nije bio problem, ni oko čega se nije ratovalo….. U onim retkim trenucima kad smo morali da se “kažnjavamo”, čuveni “timeout” je kod njega savršeno funkcionisao. Na sam pomen “pauze” išao je sam u sobu, sedao na krevet i smirivao se…..

Pile je sušta suprotnost…..”Ne” ne postoji, tačnije, može da se izgovori 186 puta ali do njega ne dopire. Osim ako ga on ne izgovara. Njegovo “ne” je tvrdo ko stena, jasno i glasno. Podržano i vrištanjem, ukoliko se dovede u pitanje! Granice, roditeljske, pak, postoje da bi se ispitivale. I kršile. Sve mora da se dotakne, isproba, omiriše, svuda da se popne, sve da se razbaca. Svaka aktivnost obavlja se isključivo kad njemu prija. I na način na koji mu prija. Ili se polemiše oko toga, prosto neverovatno! Progovorio je onda kad je njemu to odgovaralo. Prestao da sisa isto, po sopstvenoj odluci. Navikavanje na nošu/šolju i dalje traje (15. dan vezano, a pre toga smo imali nekoliko pokušaja – o tome ću posebno, nadugačko i naširoko, ali kad završimo poduhvat), rovovska bitka!

Najnovija borba je odlazak na spavanje: i dnevni i večernji!!!

Ujutro otvara oči čim oseti da sam izmilela iz kreveta, pre 7h…. “mamiceeeeeeee”, kreće traženje po stanu, pa me obično iz kupatila odvuče nazad u krevet da se još mazimo. Nakon polusatnog igranja “u tunelu” – pod pokrivačima, konačno je spreman da dan započne. Malo igre, malo klope, mnogo čaja i sedenja na noši, pa onda izlazak napolje i, tu negde oko 12-13h kreće sa zevanjem i trljanjem očiju…..Ali, ne lezi vraže, to sve možda jesu znaci da je dete spremno za podnevnu dremku….. Pile – jok! Kod njega to postaje signal za “žurku”!!! Kreće otimanje, vrištanje, skakanje po krevetu, bacakanje, lupanje nogama, pokrivanje preko glave…. Zatim oni silni fazoni za prolongiranje: “čaj sa medoooooom!!!”….”voooodaaaaaa”….. “supicaaaaaaa!…..” A kad istroši i njih kreće da iskače iz kreveta, na noge i naglavačke, pa dotrčavanje u dnevnu sobu, pa pentranje po stolicama, meni, policama….. i od spavanja naravno nema ništa….

Do uveče je već iscrpljen i histeričan, a onda se i sva ta ludila dodatno pojačavaju, usled zamora materijala…. Večera, kupanje, knjiga za laku noć, poljubac tati i bratu, pravac krevet……i onda opet, iznova, red po red, slovo po slovo, dva sata skakanja i rasprave i konačno zaspi, uz silnu muku, oko 22h najnajnajranije…..

Moji izmoreni živci jedva krpe kraj sa krajem, a on ih testira do krajnjih granica….Drugarice sam već udavila, al do sad ništa od predloženog kod njega nije urodilo plodom…..Moram da proučim nešto od “stručne literature”, negde neko nekako ima ideju kako ga obuzdati, bar malo…..

 

Do tad, odoh da mazuljkim malenog, dok mi sa osmehom kaže “neće spava, samo igra…..svadjaćemo se!”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s