Manje od pola :)

Ovaj put sam u bolnici bila 4 dana. Nepuna. Tacnije, ovo je sad stvarno “odlazak na terapiju” i u skladu sa tom novom postavkom moram i da se preorganizujem. Zivotno.

Naravno da mi nisu sve ovce na broju….Izadjem iz bolnice i pomislim da mogu volu rep da iscupam. A realno, ne mogu. Tek krecu oni teski post-terapijski dani: otezano gutanje zbog osetljive sluzokoze, bolna creva, neprekidne dijareje, malaksalost, pospanost, bol u kostima, pad krvne slike. I onda kad se budem osecala dobro – to ce biti vreme za novu terapiju. Sve je to lepo proracunato, taman koliko je potrebno organizmu da se oporavi za novu turu otrova.

Od redovnih dnevnih dogadjaja: Zabac je krenuo u otkrivanje atletike. I to kako – preko pola grada 😀 Veliki je, samostalan, zeljan da se okusa i u ovome, pa neka mu. Samo kad jos ne bi bio silno lenj za skolu i ucenje, narocito od kako je napolju toplo i zeleno. Danasnja bitka – geografija!

Pile se naviklo da je mama sad kod kuce, pa se mazi i umiljava, nestvarno. Koliko pre mesec dana nije hteo da mi pridje, priznavao je samo Bakanu. Jos nisam skroz opustena pored njega, i ko zna kad cu biti, jer ne mogu da ga podignem, ne mogu da potrcim, ma ni da brzo hodam za njim….ali napredujemo, puzevim korakom….

Odoh da planiram kako da preuzmem opet kormilo…. ili ono bar da budem dobar saputnik, kad vec nemam, trenutno, kapetanski kvalitet….

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s